О књизи: година / „Љермонтов је писац који није имао среће ни у броју монографија ни у правој љубави свог потомства: истраживачи су мало стидљив од Лермонтова, многи га не воле зубе; За „ширу јавност“ Лермонтов је дуго био (и делимично јесте) само војнички састављач страствених романса који је вртио бркове. „Ово у грудима и жеђ за осветом” прихваћени су као мото лоше туче и „армејства” у неукусу. За то постоје дубоки разлози, а један од њих је да се Љермонтов, посматран кроз одређене наочаре, готово сви могу схватити на овај начин, а не другачије. Са ове тачке гледишта, Љермонтов је попут књиге прорицања судбине или заноса карташке игре; може се прихватити као беспослено, душебрижно „сујеверје“ или као беспослено и сисање као „среда“, „грен слем““…»